ЛОВАЧКА КОМОРА СРБИЈЕ ЗАТРАЖИЛА ПОНИШТАВАЊЕ НЕЗАКОНИТОГ РЕШЕЊА О ОДБИЈАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ СТАТУТА

Ловачка комора Србије поднела је Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управи за шуме Иницијативу за покретање поступка по службеној дужности и поништавање коначног решења којим је одбијен захтев за давање сагласности на Измене и допуне Статута Коморе.

Комора је иницијативу поднела јер сматра да је спорно решење засновано на погрешној примени материјалног права, погрешном тумачењу правног статуса Коморе и занемаривању одредаба Закона о дивљачи и ловству, као посебног закона којим је Комора основана, уређена њена организација и утврђена њена права, обавезе и јавна овлашћења.

Посебно је неприхватљиво што је Управа за шуме један од кључних разлога за одбијање сагласности засновала на одредбама Закона о удружењима, иако Комора није удружење грађана. Комора није добровољна невладина организација основана слободним удруживањем грађана, већ професионална организација основана непосредно Законом о дивљачи и ловству. Чланство у Комори је за одређене категорије ловних радника законом прописано као обавезно, а Комора је регистрована у Регистру привредних субјеката, док је Република Србија уписана као њен оснивач.

Због тога је правно неодрживо да се поступак доношења општих аката Коморе оцењује применом правила која важе за добровољна удружења грађана, уз истовремено занемаривање закона којим је Комора основана. Таквим поступањем није само погрешно квалификован правни статус Коморе, већ је у одлучивању практично искључен Закон о дивљачи и ловству као меродавни материјални пропис.

Ловачка комора Србије указује и да је Скупштина, у складу са чланом 12. Закона о дивљачи и ловству, изричито одређена као највиши орган Коморе. Скупштина бира Управни одбор из реда својих чланова и надлежна је за доношење Статута и других најважнијих општих аката Коморе. Зато се надлежност Управног одбора да утврђује предлоге општих аката не може тумачити као апсолутно и искључиво право којим би оперативни орган могао да блокира највиши орган Коморе у вршењу његових законских и статутарних овлашћења.

Измене и допуне Статута усвојене су на уредно сазваној седници Скупштине, којој су присуствовала 62 од укупно 74 члана, чиме је обезбеђен кворум за рад и одлучивање. Одлука је донета гласовима више од две трећине чланова Скупштине. Пре усвајања измена, Скупштина је донела и аутентично тумачење одредаба Статута којим је разјашњено да овлашћење Управног одбора да припрема предлоге представља његову редовну оперативну надлежност, али не искључује право Скупштине да преко свог председника, комисије или члана Скупштине припреми и разматра измене акта који сама доноси.

У спорном решењу аутентично тумачење Скупштине одбачено је као правно нерелевантно, без јасног и потпуног образложења због чега акт највишег органа Коморе не производи правно дејство. Комора сматра да такво образложење не испуњава стандарде законитог управног одлучивања, јер орган није дао уверљиве правне разлоге ни за примену Закона о удружењима, ни за занемаривање Закона о дивљачи и ловству и аутентичног тумачења Скупштине.

Комора је указала и на недоследност у поступању надлежног органа. Од оснивања Коморе, Министарство је у више наврата давало сагласност на измене и допуне Статута, а да питање искључивог предлагача никада раније није било постављено као услов за давање сагласности. У побијаном решењу није образложено због чега се сада одступа од раније управне праксе, нити због чега се исти правни и чињенични оквир оцењује на другачији начин.

Ловачка комора Србије зато сматра да је оспореним решењем повређено начело законитости и предвидивости, да су погрешно утврђене одлучне правне чињенице и да је примењен закон који се на правни положај Коморе не може применити.

Иницијативом је затражено да се решење о одбијању сагласности поништи у целини и да се предмет врати на поновно одлучивање. У новом поступку надлежни орган би морао да примени Закон о дивљачи и ловству као меродавни материјални закон, правилно оцени положај Скупштине као највишег органа Коморе, уважи правни значај донетог аутентичног тумачења и донесе одлуку засновану на закону, чињеницама и потпуно образложеним правним разлозима.

Ловачка комора Србије, ради заштите законитости, Законом утврђеног институционалног положаја и права својих чланова, апелује на надлежни орган управе, да поступи у складу са дужностима и овлашћењима, како би се отклониле последице незаконитог поступања, обезбедила правилна примена Закона о дивљачи и ловству и несметано обављање поверених послова.

Текст иницијативе можете погледати овде.

Текст решења можете погледати овде.