РЕАКЦИЈА КОМОРЕ У ЦИЉУ ПОШТОВАЊА ЗАКОНА И ЗАШТИТЕ ПРАВА ЛОВНИХ РАДНИКА

Ловачка комора Србије (у даљем тексту: Комора), је добила обавештење од свог члана који обавља послове ловочувара са лиценцом број 1402, да му је Уговор о раду измењен тако што је Анексом уговора о раду, предвиђен радни однос са непуним радним временом у трајању од 20 часова недељно (4 сата дневно), иако се опис његовог посла није мењао у односу на претходних 5 година колико је запослен у ЛУ. Наводно је разлог за измену уговора била ловна површина ловишта која је мања од 20 хиљада хектара колико је максимум који може да покрива 1 ловочувар (члан 5. Правилник о ловочуварској служби). Иначе, ловочувар се Комори није јавио на време, тачније одмах по закључивању Анекса, како бисмо га поучили да има рок од 60 дана за покретање спора против решења којим је повређено право запосленог (члан 195. ЗОР-а), већ је то учинио након истека законског рока, са молбом да му помогнемо, јер му је плата далеко испод законског минималца (његова зарада је смањена на 26 хиљада динара). Стога смо били принуђени да се обратимо надлежним инспекцијским органима који су предузели мере и обавестили корисника ловишта да морају поништити Анекс и вратити на снагу претходни Уговор о раду, јер се изменама Уговора крше прописи којима се уређује положај стручне и ловочуварске службе код корисника ловишта.

Сматрамо да је оваквим поступањем дошло до озбиљне злоупотребе права од стране корисника ловишта који је у Анексу, навео смањење бројности дивљачи као разлог за измену уговора о раду и смањење броја радних сати ловочувара. Како је дивљач државна имовина (члан 1. ЗОДИЛ), коју је корисник ловишта добио под условима који су наведени у Јавном огласу за давање права на газдовање ловиштем (члан 40. ЗОДИЛ), а који се између осталог тичу и постојања ефективне стручне и ловочуварске службе (члан 38. став 4. ЗОДИЛ), смањење бројности дивљачи не може бити разлог за смањење броја радних сати ловочувара већ напротив, за појачан надзор, контролу ловишта и спровођење мера газдовања популацијама дивљачи.

Приликом потписивања Уговора о давању ловишта на газдовање утврђена су почетна бројна стања дивљачи и свако одступање у погледу спровођења мера газдовања дивљачи и поремећај у бројности дивљачи као природног ресурса, може повлачити мере из члана 42.ЗДЛ (раскид Уговора о давању права на газдовање). Смањење бројности дивљачи директно утиче на смањени приход буџета Републике Србије кроз наплату накнаде за коришћење дивљачи сходно члану 73. Закона о накнадама за коришћење јавних добара („Службени гласник РС“, бр. 95/2018, 49/2019 и 92/2023). Такође, оваквим поступањем корисника ловишта угрожен је општи интерес, јер је дивљач имовина Републике Србије, чија се бројности смањује, а корисник ловишта је приликом Јавног огласа за доделу ловишта испуњавао услове који се тичу постојања стручне и ловочуварске службе, што је потврђено Уговором о давању права на газдовање ловиштем.

Стога позивамо све чланове да нам се благовремено јаве уколико имају проблема приликом обављања послова од стране корисника ловишта или су изложени притисцима да закључују незаконите Анексе уговора о раду, а посебно уколико су ангажовани ван радног односа. Члан 56. ЗОДИЛ који гласи: „Ловочувар је службено лице у ловишту запослено код правног лица које је регистровано за обављање ловочуварских послова“, не дозвољава ангажовање ловочувара уговорима ван радног односа, већ само уговором о раду. Значајно смањење бројности дивљачи којом се газдује у односу на бројност утврђену планским документом, може бити разлог за повећање броја ловочувара, а никако обрнуто.