САОПШТЕЊЕ ЛОВАЧКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ ПОВОДОМ РАЊАВАЊА ДЕЧАКА У ЛОВУ

Поводом немилог догађаја у Пироту када је дечак (13) задобио тешке телесне повреде у лову, као и због јавности која је оправдано узнемирена, сматрамо да је потребно дати одговоре на одређена питања, како би се јасно сагледала ловачка регулатива и степени одговорности који су законом предвиђени.

Сматрамо на почетку да је изузетно опасно давати примат ловачкој пракси  у односу на прописе којима су регулисане ловне активности. Намера законодавца је била да се опасна, превазиђена и у данашњем времену потпуно непотребна пракса прекине, а да се лов као активност унифицира јединственим правилима за целу државу. Такође је опасно када ловачки функционери погрешно тумаче закон на штету самог ловства, јер се не може створити поверење јавности када се на јасно постављена питања дају неодређени, нејасни и на послетку нетачни одговори, који су лако проверљиви и које би лица која су свакодневно у овој теми морала да знају.

Питања за која је јавност оправдано заинтересована су:

1. Да ли малолетно лице може бити у лову односно у активностима када се врши одстрел дивљачи?

АПСОЛУТНО НЕ. Закон о дивљачи и ловству („Службени гласник РС”, бр. 18/10), јасно каже да је лов активност ловаца (Чл. 4. ст. 1. т. 14), а ловац је физичко лице које је стекло ловну карту за текућу ловну годину, испуњава услове из прописа којима се регулише оружје и муниција и оспособљено је за лов дивљачи (Чл. 4. ст. 1, т. 12). Закон о оружју и муницији у члану 11. предвиђа да лице мора бити најпре пунолетно да би могло да набави и држи оружје, док је исти критеријум унет и у члан 60. Закона о дивљачи и ловству.

Подсећамо на случај из 2019. године, који је из сличних разлога узнемирио јавност, а који се одиграо у Петровцу на Млави. Наиме, тада је изашао снимак на коме се види дете док држи ловачку пушку, док се око њега налазе ловци. Очигледно забрањено понашање санкционисано је само од стране Коморе, када су кажњена лица која обављају послове стручне и ловочуварске службе. Надлежни државни органи оличени у тужилаштву и инспекцијским службама, по нашим сазнањима, нису процесуирали одговорна лица код корисника ловишта, чиме би се превентивно деловало на све субјекте у ловству да се овакви случајеви више не понављају.

2. Ко је одговоран за повређивање малолетних лица у лову?

Одговорност за кршење прописа сносе актери у лову, свако у свом домену рада. Пре свега одговорност сноси корисник ловишта који није смео да дозволи учешће непозваног лица, а нарочито детета, чиме није организовао лов на законски начин (Чл. 102. ст. 1, т. 14), као и што је дозволио коришћење миниције забрањене за лов одређене врсте дивљачи (Чл. 102. ст. 1, т. 26). Потом је одговоран стручни пратилац/пратилац односно у овом случају вођа групе који је био дужан да прекине лов и искључи непозвано лице из лова (Чл. 5. Правилника о мерама безбедности у ловишту „Службени гласник РС“, бр. 76/2011 и 41/2021). Затим, постоји одговорност лица које је користило недозвољену муницију, није имало јасан хитац, а ипак је пуцало, из чега се јасно види да није посветио довољну пажњу да приликом лова не дође до повређивања. И на крају, али не и мање важно, одговорност је на онима који примењују закон, јер нажалост овакви пропусти нису изузетак, док је према сазнањима Коморе корисник ловишта имао мањи број ловочувара од прописаног.

3. Могу ли се лица слободно кретати кроз делове ловишта где се одвија лов?

Ово питање захтева посебну пажњу, јер су се појавила различита тумачења па чак и тврдње појединих актера који су овлашћени да спроводе закон, да се не може забранити слободно кретање кроз ловиште. Треба напоменути да је ловиште изузетно велика територија која може имати и преко 100 хиљада хектара. Корисник ловишта издаје дозволу за лов и припрема одређени део ловишта („место звано“), за безбедно извођење лова (Чл. 2. ст. 2. т 7. Правилника). Корисник ловишта је дужан да искористи све расположиве ресурсе ради предузимања мера за заштиту и безбедност живота, здравља и имовине учесника у лову, дивљачи и њених станишта, као и правних и физичких лица која се налазе у ловишту, а не учествују у лову. Поједини корисници ловишта врше претходну најаву лова, тако да се лов организује на простору и на начин да се обезбеди максимална безбедност. Оно што је чињеница да не постоји довољна сарадња између корисника ловишта и разних лица која се могу кретати у природи, а ту пре свега мислимо на планинаре, траваре, гљиваре и сличне љубитеље природе, који би морали да се најаве кориснику ловишта када се нарочито викендом (јер се лов углавном изводи у дане викенда) крећу кроз ловиште. Комора је имала иницијативу према Министарству за заштиту животне средине како би се ова област јасније уредила за све активности на сакупљању из природе заштићених врста дивље флоре, фауне и гљива и очекујемо одговор надлежних на наше предлоге.

Ловачки подмладак је будућност ловства, али овакви примери као из Пирота чине да можемо остати без те будућности, јер неки ће престати да се баве ловом због последица рањавања, а далеко већи број ће лов избегавати и ловце перципирати као асоцијалну групу људи, друштвено неприхватљиву за већину грађана. Тада нам неће значити чињеница да су ловци први када је потребно изнети храну у зимском периоду, константна брига о дивљачи и праћење бројног стања, јер ће нас заостала и назадна ловачка пракса појединаца да се деца само кроз одстрел могу упознати са ловом, коштати друштвеног угледа какав је красио српско ловство од времена краља Милана који је основао прву ловачку организацију и свог ађутанта поставио за њеног председника.

Сматрамо да је потребно младе упознати са ловом кроз низ активности које чине лов, а претходе одстрелу. Апелујемо да се ловачки подмладак учи лову, љубави према дивљачи и ловачкој етици, кроз многе активности којима се прави ловци поносе, а то су нпр. изградња хранилишта, солишта, бројање дивљачи, узгајалишта дивљачи, како би након положеног ловачког испита и стицања права на ловачко оружје били спремни да препознају врсту и старосну категорију дивљачи, болесну или повређену дивљач и слично.

Подсећамо да је раније постојала добра пракса ловачких организација, да децу и омладину (подмладкари) упознају са природом кроз тв емисије као што је „Зоотека“ или кроз одлазак познатих личности (који су ловци) у школе и вртиће у којима би се млади упознавали са основама лова и бригом о дивљачи. Добре примере треба следити, а поуке извући из сопствених грешака.